Kрв и крвни деривати представљају лијек и неопходни су да би неко био излијечен и да би нечији живот био спашен. Ово су чињенице које свако од нас треба да зна, али и чињенице које ће подстаћи сваког појединца да и сам постане добровољни даваоц крви. На тај начин ће број оних који су друштвено и хумано освијештени постати још већи, и у први план ће доћи права суштина даривања крви. А суштина даривања крви је да се скупи довољна количина сигурне крви, те да се постигне да крв чека пацијента, а не да пацијент чека крв.
„Од 1985. године редовно дајем крв, некада три-четири пута, у зависности од здравственог стања и потреба за крви. Поводом 14. јуна, Свјетског дана даваоца крви, у Бањалуци сам 65. пут дао крв, и користим прилику да позовем све који могу да дарују драгоцјену течност да се одазову позиву, и постану добровољни даваоци крви.“
Све здраве особе мушког и женског пола од 18 до 65 година могу даривати крв, уколико задовољавају здравствене критерије. Приликом даривања може се дати до 450 мл крви. Једини здравствени пропис након даривања крви је да се попије довољно течности. Исхрана и физичке активности су уобичајене. Послије даривања крви не треба конзумирати дуванске производе два сата, те не треба радити поред незаштићених опасних апарата и машина. Цјелокупан материјал за узимање крви је стерилан и за једнократну употребу. Вријеме да се надокнади “течни” дио крви из резерви је тридесетак минута, а ћелијски елементи надокнаде се за 30 до 60 дана.
Свим даваоцима крви честитам данашњи празник! Хвала вам!
Предсједник Савеза друштава добровољних давалаца крви РС, Миро Анђелић.